Brend Lepa&Srećna, magazin i vebsajt sa svojim društvenim mrežama, pokreće akciju “Kalorijama protiv korone”, pod sloganom “Zdravlje u vašim rukama”.

Zašto? Za početak, sve nas je zabrinula činjenica da gojazni češće obolevaju od korona virusa.

Ako obole od korona virusa, gojazni češće moraju da budu smešteni na odeljenje intenzivne nege.

Ako budu smešteni na odeljenje intenzivne nege, gojazni pacijenti češće moraju da budu priključeni na respirator.

Na kraju, ako gojazni pacijenti, oboleli od kovida 19, budu priključeni na respirator, češći je smrtni ishod.

Ali, mi znamo da je zdravlje u našim rukama!

Toliko toga nepredvidivog je u naš život uneo korona virus da nam se ova teška, neprijatna, predvidiva statistika čini — u prvi mah — neverovatnom.

Ipak, ona pokazuje i u čemu je jedna od velikih šansi o kojoj nismo dovoljno razmišljali u prvih nekoliko meseci pandemije. Logično, pitanje gojaznosti je tada palo u drugi plan zbog ozbiljnijih zdravstvenih pretnji i nove organizacije života koja je neminovno usledila.

Takođe, od marta 2020. godine, kada je pandemija proglašena, mnogo smo nade polagali u dolazak leta.

Verovalo se da će visoke temperature i Sunčevo zračenje pomoći u borbi protiv virusa.

To se nije dogodilo i sve su važnije pripreme za jesen. Lekari očekuju da će se korona razbuktati u drugom talasu i strahuju od njenog “sudara” sa epidemijom gripa.

Sve više se o tome priča, ali moramo se podsetiti još jedne važne činjenice — u Srbiji vlada i epidemija gojaznosti!

I ne samo u Srbiji, već i u mnogim drugim zemljama. Dakle, možemo imati sudar — ne dve, već tri — epidemije na jesen.

Gojaznost je hronična bolest

U nekoliko zemalja, ovo leto su obeležili značajni nacionalni zaokreti na planu borbe protiv gojaznosti.

Nemački parlament je usvojio, 2. jula, nacionalnu strategiju u kojoj je gojaznost zvanično priznata kao bolest. Kako je istakao poslanik Aleksander Kraus, ovo je prelomni trenutak za ljude koji žive sa tim izazovom.

“Nema dovoljno profesionalne pomoći za gojazne ljude, nema dovoljno obrazovnih programa. Nema dovoljno informacija o ovoj bolesti, a nema dovoljno ni sažaljenja prema obolelima od gojaznosti.

Naprotiv, sve je više prezira i podsmevanja, a tim ljudima je potrebna pomoć”, rekao je Kraus.

Velika Britanija pokreće veliku akciju na nivou cele države, objavili su mediji krajem jula.

Radikalnim rezom ova strategija zabranjuje reklamiranje hrane sa visokim udelom masnoća, šećera ili soli — one će biti “proterane” sa televizije i Interneta sve do 21 čas. Tako će se smanjiti verovatnoća da deca gledaju (i upijaju!) ove reklame.

Razmatra se mogućnost da se u potpunosti zabrani internetsko reklamiranje brze hrane. Takođe, neće više biti dozvoljene ponude “kupi jednu, da dobiješ dve” za bilo koju namirnicu sa visokim procentom masti ili šećera.

U svim restoranima i kafićima biće obavezno u jelovnike dodati napomenu o kalorijama – kad birate šta ćete naručiti, moći ćete da tačno znate koliko kalorija ćete uneti u organizam. Vlada planira i označavanje alkoholnih pića, jer je unos “tečnih” kalorija često teže kontrolisati.

U Kanadi je 4. avgusta objavljen revolucionarni medicinski Vodič za kliničku praksu sa gojaznim pacijentima. “Ovo je čekao ceo svet”, tvrdi dr Šon Vorton, internista iz Toronta koji se bavi pitanjima gojaznosti. “Znali su da će ovo biti drugačije od svega do sada, znali su da ćemo prevazići sve.”

Ne može se ljudima prosto reći da manje jedu i više vežbaju, centralna je poruka ovog vodiča. Tema je daleko složenija i obrađuje je kanadski tim koji čini 62 naučnika i lekara.

Analizirali su čak 500 000 naučnih članaka i izveli ključne pouke o gojaznosti kao hroničnoj bolesti. Prikazane su različite nutricionističke terapije. Opisane su veze između gojaznosti i mentalnih tegoba, fizičke aktivnosti koje pomažu u borbi protiv suvišnih kilograma, kao i vrste psihičke pomoći koja se mora pružiti ugroženima. Vodič predstavlja poslednju reč medicine.

Da li Srbiju čeka sudar 3 epidemije na jesen

Lekari u Srbiji su i te kako svesni potrebe da se što pre počne sa pripremama za jesen.

Reči s početka ovog teksta izgovorila je dr Edita Stokić 31. jula na dnevnoj konferenciji za medije o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji. Podsetimo se!

“Gojazni češće obolevaju od korona virusa, češće moraju da budu smešteni na odeljenje intenzivne nege, češće moraju da budu priključeni na respirator i češće umiru”, istakla je tada direktorka Kliničkog centra Vojvodine.

“Zato je neophodno da se svi preispitamo — šta jedemo, koliko jedemo, koliko često imamo obroke i koliko smo fizički aktivni.”

Lepa&Srećna je upravo ovim temama već godinama posvećena i mi smo vaš prvi izvor informacija kad je reč o zdravlju, dijetama, ishrani i planiranju jelovnika.

Na našem sajtu (www.lepaisrecna.rs) već smo pisali o tome da sa kalorijama ne smemo da se “igramo” dok traje epidemija korona virusa.

Stroge i nagle redukcije ishrane se ne savetuju jer time može da se oslabi organizam i ugrozi imunitet. Sa druge strane, moramo da izmenimo navike u ishrani kako bismo eventualni jesenji talas korone dočekali spremniji.

U tome će pomoći i akcija “Kalorijama protiv korone” — reći ćemo kalorijama “da!”, ali pametno, promišljeno, odmereno, prilagođeno uzrastu, polu, obimu fizičke aktivnosti i drugim zdravstvenim parametrima.

Ova akcija će pokazati kako da ishranu osmislimo tako da ojačamo zdravlje.

Najbolji stručnjaci daće odgovore na pitanja kako da se oslobodimo viška kilograma pre drugog talasa korona virusa. Otkrićemo kako da mršavimo zdravo i postepeno. Jelovnik treba planirati tako da se  vaša porodica hrani zdravo i uravnoteženo.

Ovakvim temama mora se pristupiti odgovorno i ozbiljno. Gojaznost nipošto nije važna samo zbog korona virusa, jer se više od 200 bolesti dovodi u vezu sa viškom kilograma. Budimo iskreni, umeli smo da oslabimo po koji kilogram samo zato da bismo bolje izgledali u kupaćem kostimu ili da bismo “ušli” u neku odabranu haljinu za porodično slavlje.

Sada je važno da se posvetimo zdravoj ishrani iz najvažnijeg razloga — doslovnog očuvanja života.

Svaka žena zna da najlepše kuva kad to čini za svoje voljene, sad je vreme da im svima pomognemo da usvoje zdravije navike u ishrani.

Promenili smo svoj život na toliko načina: naučili smo da radimo i učimo od kuće, navikli smo se na maske i odsustvo rukovanja i poljubaca, vreme je da se i kalorijama borimo protiv korone.

Da li ste čuli za „Bindž iting“ (Binge Eating)?

Kompulsivno jedenje ustanovljeno je 1959. kada je američki psihijatar Albert Stunkard imenovao ovaj poremećaj kao „bindž iting“.  To znači konzumiranje velike količine hrane u kratkom vremenskom intervalu bez osećaja kontrole. Da bi se uspostavila ovakva dijagnoza potrebno je da se napad prejedanja javlja minimum dva puta nedeljno, minimum pola godine.

„Bindž iting“ je najrasprostranjeniji poremećaj ishrane koji se javlja kod 2% muškaraca i 3,5% žena. Ovaj poremećaj najčešće ljudi drže u tajnosti, pa do dijagnoze i lečenja retko dolazi, a mnogobrojne su telesne posledice, poput gojaznosti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih problema.

Ukoliko ovih dana imate baš ovakav problem, evo nekih ideja koje mogu biti od pomoći.

1. Jedite polako da bi mozak dobio informaciju da je želudac pun.
2. Pre obroka popijte čašu vode, to će značajno smanjiti porciju koju ćete pojesti.
3. Izbegavajte ljutu hranu. Ljuta hrana podstiče lučenje želudačne kiseline, usled čega se osećamo još više gladnim i onda nastavljamo sa jelom, nesvesni da smo zapravo već siti.
4. Jedite namirnice bogate vlaknima. Konzumiranjem namirnica koje su bogate biljnim vlaknima kao što su brokoli, pasulj, blitva, spanać, jabuke, pomorandže, laneno seme itd.
5. Nemojte preskakati večeru. Uveče jedite obrok salate sa pečurkama, ribom, nemasnim mesom ili nemasnim sirom, jer se proteini duže vare pa nećete imati potrebu za drugom hranom
6. Pijte kafu i zeleni čaj bez šećera. Ova dva napitka efikasno smanjuju apetit jer kofein koji se u njima nalazi stimuliše metabolizam. Ako ste ljubitelj slatkog ukusa, koristite niskokalorijski zaslađivač kako bi to postigli bez griže savesti da ste uneli dodatne kalorije.
7. Koristite cimet. Ovaj začin uspešno ublažava potrebu za slatkišima jer održava normalan nivo šećera u krvi i prirodno reguliše nivo insulina
8. Ne idite gladni u nabavku hrane.  Ako kupujete namirnice dok ste gladni, velika je verovatnoća da ćete napraviti neadekvatne izbore jer prazan stomak kupuje mnogo više

Malo koncetrcije i promišljanja pre konzumiranja hrane, pomoći će vam da se oduprete nesvesnoj potrebi da jedete i pijete u trenucima kada istinski niste gladni, već ste neraspoloženi, dosadno vam je ili osećate pritisak. Probajte. Nije teško.

Izvor: Teziravnotezi.rs.