harm reduction 7. maj

7 th May, World Day HR

harm reduction 7. maj

Festival zdravlja Beograd  obeležava

7. maj – Svetski dan smanjenja štete

 

Nezdrave navike se ne mogu promeniti preko noći

 

Lekar bi trebalo da izbegne da od svoje ordinacije
pravi „sudnicu”u kojoj će uz neprijatnu atmosferu
utvrđivati krivicu pacijenta za njegovo oboljenje

U Srbiji se najviše umire od nezaraznih bolesti

koje se mogu sprečiti promenom nezdravih

životnih navika.Pravilan način ishrane,

fizička aktivnost i kvalitetan san

samo su neke od stvari koje mogu da

utiču na to da se smanji broj obolelih i

preminulih od kardiovaskularnih oboljenja,

malignih bolesti, dijabetesa, određenih

respiratornih problema…

Ipak, nezdrave navike teško je promeniti

preko noći.

harm reduction festival zdravlja 2022

Psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor na

Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog

fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na

Univerzitetu u Haifi u Izraelu, ističe da zdravlje

nije nešto što je sudbinski određeno, već da se

u njega mora uložiti puno rada i energije.

harm reduction festival zdravlja 2022

– Postoje neki faktori poput genetike na koje

mi ne možemo mnogo da utičemo, ali ono što

možemo da uradimo za svoje zdravlje jeste

usvajanje zdravih navika i životnog stila koji

smanjuju verovatnoću nastanka bolesti.

Ovo se pre svega odnosi na pravilnu,

raznovrsnu i uravnoteženu ishranu,

svakodnevnu fizičku aktivnost i redukciju

unošenja svih potencijalno

toksičnih supstanci. Ako je nekom štetnom

navikom ili pogrešnim

obrascem ponašanja šteta već naneta,

idealno bi bilo preduzeti mere

da se ovakva navika u potpunosti ukloni,

a ako to iz nekog razloga

nije moguće, može se razmotriti da se

u konsultaciji sa stručnjakom

šteta redukuje usvajanjem nekog

alternativnog, manje štetnog obrasca

ponašanja, u skladu s postojećim naučnim

činjenicama i dokazima

– ističe dr Pantić.

harm reduction festival zdravlja 2022

Naš sagovornik napominje da je koncept

smanjenja štetnosti danas često primenjivan,

ali da je široj javnosti, ipak,

nedovoljno poznat i da se može koristiti

kako u medicini,

tako i u mnogim drugim oblastima.

– Kod ovog koncepta mi prihvatamo da je

šteta naneta,da se uzrok na primer štetne navike,

zavisnosti ili pogrešnog

obrasca ponašanja ne može odmah i

u potpunosti ukloniti,

pa stoga pokušavamo da primenimo

neke alternativne pristupe

koji dovode do smanjenja štetnih posledica.

harm reduction festival zdravlja beograd 2022

U medicini se ovaj koncept najčešće

primenjuje u psihijatriji

kod programa kod bolesti zavisnosti.

Na primer, ovi programi

često imaju za cilj smanjenje transmisije

opasnih krvlju prenosivih virusa kod intravenskih

zavisnika kroz edukaciju i izbacivanje iz

upotrebe nesterilnih igala. Na ovaj način

nećemo rešiti problem narkomanije, ali

možemo u određenoj meri da ublažimo štetu,

a ponekad indirektno, kroz edukaciju,

možemo delovati i na sam uzrok

– ističe dr Pantić.

Poslednjih godina postoje pokušaji,

napominje on, da se ovaj koncept primeni i

u drugim oblastima poput ishrane,

kroz zamenu štetnih namirnica manje

štetnim sa smanjenim sadržajem šećera i

zasićenih masti.– Takođe postoje inicijative da

se upotrebom novih,inovativnih tehnologija

razviju savremeni proizvodi koji

značajno redukuju

otpuštanje duvanskog dima kroz smanjenje

sagorevanja duvana ili na neki drugi način.

Na ovaj način se,pored ostalog, možda može

smanjiti i takozvano

pasivno pušenje, odnosno izloženost nepušača

duvanskom dimu. Takođe se razvijaju

kozmetički proizvodi s manjim procentom

štetnih materija i time se takođe

potencijalno vrši redukcija štete.

Ovaj koncept je potrebno

oprezno primenjivati jer u suprotnom

postoji rizik da efekti izostanu ili čak da

se on pretvori u svoju suprotnost

– ističe naš sagovornik.

– Na primer, promocijom manje štetnih navika

i obrazaca ponašanja (koji su i dalje štetni) u

pogrešnoj populacionoj grupi možemo dovesti

do toga da zdrave osobe, koje inače

imaju zdrav životni stil i nemaju nikakvu

štetnu naviku,

usvoje ovaj pogrešan, „manje štetan” obrazac.

Stoga je neophodno da ovaj koncept

primenjuju stručnjaci

koji imaju dovoljno znanja i iskustva,

kao ciljna populaciona grupa bude

pažljivo odabrana.Svi aspekti koncepta

smanjenja štetnosti bi takođe morali

biti zasnovani na naučnim dokazima

i u skladu sa svim

etičkim i moralnim standardima savremene medicinske prakse

– navodi dr Pantić.

Zadatak svakog lekara je da učini sve

u njegovoj moćida omogući i unapredi

prevenciju kako somatskih, tako

i mentalnih poremećaja.

U razgovoru s pacijentom često

se zauzme rigidni, nefleksibilni stav,

odnosno primenimo

takozvani pristup nulte tolerancije,

željeni odgovor u

smislu redukcije faktora rizika

može izostati,

a ponekad se može postići i kontraefekat.

Dr Igor Pantić Festival zdravlja

Prof. dr Igor Pantić na Radnoj grupi FZB

Pandemija kovida 19 dovela je do toga

da veliki broj ljudi

širom naše planete bude izložen

značajnom stepenu hroničnog

mentalnog distresa koji je pre svega

bio posledica straha

za sopstveno zdravlje i zdravlje najbližih.

– Još je rano da u potpunosti sagledamo

posledice po fizičko

i mentalno zdravlje koja je ova

pandemija ostavila i u budućnosti

će biti potrebno sprovesti velike i

sveobuhvatne epidemiološke studije

iz ove oblasti – zaključio je dr Pantić.

Razgovor vodila novinarka Danijela Davidov Kesar

harm reduction, festival zdravlja beograd