Prestankom pušenja cigareta posle jedne godine smanjuje se rizik od nastanka infarkta za 50 odsto, a posle 15 godina rizik od moždanog udara je isti kao kod nepušača.
Godišnje oko četiri miliona ljudi na planeti izgubi život zbog pušenja cigareta, odnosno svakih osam sekundi po jedna osoba umre od neke bolesti izazvane duvanskim dimom. Jedna cigareta sadrži dosta štetnih materija, od kojih je najmanje 60 potencijalni izazivač karcinoma. Štetnost pušenja cigareta ogleda se u postojanju više od 6.000 toksičnih materija koje se nalaze u duvanskom dimu. Upravo je on glavni krivac za bolesti izazvane pušenjem.
Kako ističe primarijus dr Vesna Mandrapa, specijalista opšte medicine, pušenje cigareta je uzrok nastanka velikog broja oboljenja. Bolesti povezane sa pušenjem su maligne bolesti (karcinomi pluća, jednjaka, bubrega…), hronična opstruktivna bolest pluća, kardiovaskularna oboljenja… Naučno je dokazano, napominje dr Mandrapa, da pušenje u trudnoći štetno utiče na razvoj ploda, a može ostaviti ozbiljne posledice i na zdravlje deteta posle rođenja.
Nikotin stvara zavisnost, ali nije uzrok oboljenja, glavni „krivac“ je dim iz cigarete
-Duvanski dim je uzrok bolesti povezanih sa pušenjem. Ove bolesti nastaju udisanjem toksičnih i kancerogenih supstanci koje se nalaze u duvanskom dimu, a nastaju sagorevanjem duvana. Nikotin stvara zavisnost, ali nije uzrok oboljenja povezanih sa pušenjem. Udisanjem duvanskog dima nepušači unose štetne supstance koje su uzroci pojave bolesti povezanih sa pušenjem – ističe dr Mandrapa.
Veliku podršku pušačima mogu da pruže savetovališta za odvikavanje od pušenja. Dr Mandrapa je dugi niz godina pomogla brojnim građanima kako da se izbore sa ovom navikom.
-U savetovalištima za odvikavanje od pušenja pušači se edukuju kako što lakše da ostave cigarete. U DZ „Stari grad“ kurs za odvikavanje od pušenja organizovan je jednom mesečno u grupama od 5 do 10 članova. Učesnici kursa su se prijavljivali lično ili putem telefona. Program za odvikavanje od pušenja trajao je pet dana. Učesnici kursa su pozvani mesec dana, zatim za tri meseca, pa za šest meseci i na kraju za godinu dana od završetka kursa.
Najbolje je ostaviti pušenje, ali ako ne možete, postoji manje rizična alternativa
Treba napomenuti da za pušače koji ne mogu da ostave klasične cigarete postoje manje štetne alternative bez duvanskog dima. – To su nikotinski proizvodi modifikovanog rizika – ističe dr Mandrapa i podseća da svi znamo da je najzdravije ostaviti cigarete u potpunosti, ali u praksi, veoma mali broj pušala uspe u tome. Ne treba nikako odustajati, ali sve veći broj stručnjaka usvaja koncept da smanjenje štete nije bolje od zaustavljanja ili totalne promene, ali je bolje od nastavka prvobitnog ponašanja. U velikom broju zemalja, princip „smanjenja štetnosti“ primenjuje se kako bi pušači imali mogućnost izbora manje rizične varijante u konzumaciji nikotinskih proizvoda – kaže dr Mandrapa.
Prestankom pušenja posle jedne godine smanjuje se rizik od nastanka infarkta za 50 odsto. Posle 15 godina od prestanka pušenja rizik od moždanog udara je isti kao kod nepušača. -Prestankom pušenja do 30. godine očekivani životni vek je kao kod nepušača. Prestankom pušenja u 40. godini starosti životni vek je za 9 godina duži nego da je osoba ostala pušač. Prestankom pušenja u 60. godini životni vek je 3 godine duži nego da je ostao pušač – pojasnila je dr Vesna Mandrapa.
Primarijus dr Vesna Mandrapa, specijalista opšte medicine
