Šta je princip „smanjenja štetnosti“ i kako vam može pomoći

September 7, 2022

Uticaj loših životnih navika je moguće kontrolisati, primenite bolje alternative

Pravilan način ishrane, umerena fizička aktivnost, kvalitetan san, odsustvo stresa, izbegavanje šećera, umerena upotreba alkohola, prestanak pušenja cigareta, prelazak na manje rizične alternative, samo su neke od navika koje mogu da utiču na to da se smanji broj obolelih i preminulih od najčešćih masovnih nezaraznih bolesti poput kardiovaskularnih oboljenja, malignih bolesti, dijabetesa, respiratornih tegoba…

Kada govorimo o lošim životnim navikama moramo biti iskreni i reći da je svima nama najteže da ih potpuno eliminišemo iz naših života. Unos hrane bogate mastima i šećerima, pušenje, previše vremena na društvenim mrežama, konzumiranje alkohola… ne samo da pružaju individualni osećaj zadovoljstva već je i njihovo dejstvo pojačano određenim socijalnim navikama, odnosno ritualom koji je sastavni deo „uživanja“. To svakako otežava našu nameru da ih trajno „izbacimo“ iz svakodnevnog života. Za tako nešto je potrebna snažna disciplina i doslednost, pa čak i kreiranje sasvim novih obrazaca ponašanja. Zbog toga najveći broj ljudi odustane od promena ili i ne pokušava.

Rešenje je u primeni manje štetnih alternativa

Ukoliko je nekom štetnom navikom ili pogrešnim obrascem ponašanja šteta već naneta, idealno bi bilo preduzeti mere da se ovakva navika u potpunosti ukloni, a ako to iz nekog razloga nije moguće, može se razmotriti da se u konsultaciji sa stručnjakom štetnost redukuje usvajanjem nekog alternativnog, manje štetnog obrasca ponašanja, u skladu s postojećim naučnim činjenicama i dokazima.

Rešenje za gore navedene „izazove“ savremena nauka i medicina su prepoznale u globalnom principu „smanjenja štetnosti“ koji se bazira na principu održivosti i efikasnosti, a sve u cilju konstantne zaštite našeg zdravlja. Naime, ovde održivost znači primenu tehnika i metoda zaštite zdravlja koje su realne u smislu primenjivosti u svakodnevnom životu i to u dužem vremenskom periodu. Time se šansa za uspehom povećava. Tu dolazimo do suštine koncepta smanjenja štetnosti, odnosno do primene manje rizičnih alternativa u situaciji kada ne možemo u potpunosti da ukinemo neko štetno ponašanje po naše zdravlje.

Ova strategija je u početku bila primenjena kod osoba sa problemima zloupotrebe opojnih droga, ali se kasnije pokazala kao jako dobra i kod korišćenja sigurnosnih pojaseva u automobilima, nošenja kaciga prilikom vožnje motora i korišćenja kondoma kod seksualnih odnosa kako bi se sprečilo prenošenje polnih bolesti. Veliku primenu ima u medicini i redukciji štetnih ponašanja i zamenama sa manje štetnim alternativama.

Festival zdravlja će zajedno sa našim priznatim stručnjacima iz raznih oblasti medicine u narednom periodu, na ovom mestu, detaljno predstaviti ovaj koncept kroz njegovu praktičnu primenu u zaštiti zdravlja ljudi.

Nauka i nove tehnologije kao saveznici u zaštiti zdravlja

Napredak u nauci i tehnologiji omogućio je društvima da smanje štetne efekte i rizike nekog ponašanja. Smanjenje štete nije bolje od zaustavljanja ili totalne promene, ali je bolje od nastavka prvobitnog ponašanja. To podrazumeva jedan pragmatičan, racionalan i smislen pristup. Ljudi širom sveta sve više vode računa i konstantno primenjuju ova rešenja u raznim aspektima života. Na bazi proverenih informacija i zahvaljujući dostupnim inovacijama, naučnim i tehnološkim rešenjima pojedinac danas može korigovati svoje ponašanje i izabrati bolje ili manje štetne opcije za sebe ili svoju okolinu. Upravo je to suština ovog koncepta koji pomaže ljudima, širom planete, da naprave promene na individualnom planu koje će značajno poboljšati njihov život i pozitivno uticati na zdravlje.

Stručni tim Festivala zdravlja

 

Povezani članci:

“No smoke summit” u Atini

Predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravlja Beograd dr Mirjana Micovic, sa kolegama iz regiona prisustvuje u Atini skupu "No smoke summit". Ona je istakla da je Festival zdravlja Beograd od svog osnivanja imao vise predavanja za gradjane o štetnosti pušenja...

Stres utiče na celokupno naše zdravlje

INTERVJU: profesor dr Igor Pantić, psihijatar Umesto radikalnog pristupa „nulte tolerancije”, ponekad je bolje pokušati sa konceptom „smanjenja štetnosti” gde se, umesto direktnog delovanja na uzrok, pristupa saniranju štetnih posledica u nadi da ćemo tako omogućiti...

Kako da zauvek kažete ne duvanskom dimu

Prestankom pušenja cigareta posle jedne godine smanjuje se rizik od nastanka infarkta za 50 odsto, a posle 15 godina rizik od moždanog udara je isti kao kod nepušača.   Godišnje oko četiri miliona ljudi na planeti izgubi život zbog pušenja cigareta, odnosno...

Prijavite se na našu e-mail listu!

* indicates required

Prijavite se na našu e-mail listu!

* indicates required