Prekomerno izlaganje sunčevim zracima optužuje se i za oštećenja kože, gubitak vlage i stvaranje bora, oštećenja očiju i melanom
Većina ljudi ne može da zamisli boravak na plaži bez sunčanja, iako stručnjaci svakodnevno upozoravaju da preterano izlaganje sunčevim zracima može da doprinese pojavi opekotina, alergija i karcinomu kože.
Kako ističe primarijus dr Gorana Isailović, dermatolog i profesor na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija, koža ne prašta greške preteranog izlaganja suncu, a nekontrolisano izlaganje suncu može da izazove prolazna ili trajna oštećenja zbog čega treba biti oprezan.
– Ne treba zanemariti prednosti sunca: ono čuva kosti, ubija klice, a pre svega čuva dobro raspoloženje. Ipak, potrebno je naći meru u sunčanju i dobro se zaštititi da uživanje u sunčevim zracima ne bi donelo više štete nego koristi. Jer, prekomerno sunčanje se optužuje za oštećenja kože, gubitak vlage i stvaranje bora na koži, oštećenja očiju i rak kože, melanom. Odmah posle preteranog sunčanja mogu se javiti opekotine: crvenilo i plikovi. Trajna oštećenja, tamne pege, keratoze pa čak i maligni tumori mogu da se jave posle nekoliko meseci, pa i više godina. U Srbiji UV zračenje je sedam meseci godišnje iznad normale i to od aprila do oktobra. Iako UVB i UVA zrake ozonski sloj delimično zaustavlja, onaj deo koji dospeva do nas oštećuje kožu. Bezbedno vreme za boravak na suncu je do 10 do 17 sati. Boravak u hladovini se preporučuje, ali zbog refleksije sunčevih zraka suncobrani na plaži pored mora ne štite – objašnjava dr Iasilović.
Zbog toga je potrebno nošenje odgovarajuće garderobe, poput majici sa dužim rukavima, a važno je koristiti šešire i kape s obodima. Oči treba zaštititi stavljanjem naočara sa UV filterima. Na kožu treba stavljati kreme sa faktorom zaštite 15 ili više, a kako je dečja koža najosetljivija, potrebno je mališane posebno zaštiti od sunca, koja ne bi trebalo da budu na suncu duže od pola sata.
– Studije sprovedene u Nemačkoj pokazale su da edukacija o štetnom uticaju sunca na kožu i mogućnostima zaštite u predškolskim kolektivima povećava razvijanje dobrih navika zaštite za 500 odsto. Zato je dobro mališanima od ranog detinjstva govoriti o pravilnim navikama. Zbog toga je Medikal spa asocijacija Srbije, čiji sam predsednik, napravila vodič za bezbedan boravak na suncu, u kome mališane na njima razumljiv i jednostavan način učimo kako pravilno treba staviti kremu, zašto treba boraviti u hladu, kako zaštiti mlađeg brata ili sestru da ne izgore na suncu… Što se tiče upotrebe zaštitnih krema preporučuje se da se pri izboru preparata ljudi obaezno konsultuju sa stručnjacima, dermatolozima, farmaceutima, školovanim kozmetičarima, a poželjno je da i sami znaju da čitaju iz sastava preparata kakve su njegove osobine. Na preparatima osim faktora zaštite treba potražiti i druge podatke. Recimo, da li postoji zaštita od UVA i UVB zraka istovremeno, da li je preparat fotostabilan, da li je s fizičkim ili hemijskim faktorom zaštite… Bitno je i da li je krema termolabilna, vodootporna, jer od svih tih faktora zavisi koliko će kvalitetno štititi na suncu – kaže dr Isailović.
Naša sagovornica pojašnjava da se u poslednje vreme sve više govori o oralnoj fotoprotekciji, odnosno zaštiti od sunca iznutra. Ova vrsta zaštite štiti kožu od zapaljenja, ali i naš genetski materijal. Jedna od najkorisnijih biljaka za tu namenu je kakaovac, biljka od koje se pravi čokolada. Samo 20 grama crne čokolade dnevno je dovoljna fotoprotektivna doza koja iznutra štiti od sunca, pokazuju istraživanja. Sličan efekat ima sok od crvene narandže, salata endivija, soja, paprat i neke vrste algi.
– Najveća zabluda je da je ten koji se dobije u solarijumu odlična priprema i zaštita kože pre odlaska na more, kao i da smo u vodi smo zaštićeni od UV zračenja. Činjenica je da faktor zaštite na kremama ukazuje na vreme, a ne na kvalitet zaštite. Na primer, krema sa faktorom 15 u proseku štiti 150 minuta. Oblaci nisu zaštita, oni sami delimično smanjuju UV zračenje – dodala je dr Isailović.
Izvor „Politika”
