Depresija zbog suočavanja sa dijagnozom kancera

Saznanje da boluju od ginekološkog karcinoma kod žena izaziva akutnu reakciju na stres koja se može uporediti sa onom koja se javlja kao posledica gubitka deteta, roditelja ili partnera, kaže Vesna Kostić

U Srbiji se svake godine kod 4.000 žena dijagnostikuje rak dojke, dok oko 1.400 pripadnica nežnijeg pola sazna da boluje od kancera grlića materice.

Suočavanje sa dijagnozom maligne bolesti, operacijom i daljim lečenjem za mnoge bolesnice predstavlja traumatičan događaj. Kod mnogih pacijentkinja veći deo psihološkog opterećenja mogao bi da se smanji ukoliko bi žena prihvatila razgovor sa psihologom. Da bi psihološka podrška bila što efikasnija, sprovedeno je ispitivanje, koje je imalo za cilj da se što bolje definišu pitanja koja najviše muče bolesnice jer samo na taj način može da im se pruži adekvatna pomoć.

Psihoterapeut i specijalista kliničke psihologije Vesna Kostić, predsednica Savetovališta za psihoonkologiju – psihološku podršku žena obolelih od malignih tumora ginekoloških organa Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, objašnjava da dijagnoza i lečenje karcinoma može da bude iskustvo koje menja celokupni život obolelih, čak i onda kada karcinom sam po sebi ne ugrožava odmah njihov život. Sama dijagnoza karcinoma dojke ili grlića materice stavlja ženu u stanje „biološke bespomoćnosti” pred opasnošću sa kojom treba da se suoči. Naša sagovornica ističe da saznanje da boluju od karcinoma kod svih žena izaziva akutnu reakciju na stres koja se može uporediti sa reakcijom koja se javlja kao posledica gubitka deteta, roditelja ili partnera što inače vodi najintenzivnijem psihološkom distresu. Maligni tumori dojke i ginekoloških organa značajno utiču ne samo na fizičke sposobnosti žena, već i na njihov psihološki status i socijalni život, a kod mladih žena i na sposobnost rađanja.

– Bolest tela nikada ne postoji sama za sebe, nezavisno od čoveka i njegove svesti. Karcinom jeste u osnovi bolest tela, pa je zato dominantan bol i fizička patnja. Lečenje karcinoma uključuje veoma teške terapeutske procedure, što značajno može uticati na mentalno funkcionisanje obolelih žena u vidu različitih psiholoških reakcija: bespomoćnost, beznadežnost, ljutnja i bes, osećaj krivice, osećaj gubitka, uznemirenost i fatalistički stavovi. Najintenzivniji simptom koji prati ovu bolest jeste strah, koji ponekad biti toliko intenzivan da podmuklo uništi energiju koja je ženi potrebna da bi se suprotstavila fiziološkoj invaziji maligniteta – kaže Kostićeva.

Žene obolele od karcinoma, od kada im lekar saopšti dijagnozu prolaze kroz nekoliko faza. Na samom početku dolazi do šoka, potom sledi poricanje činjenice da imaju malignu bolest, pa specifična depresivna reakcija koju prati osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti i, na kraju, bes i ljutnja koje se javljaju kao vid odbrane od depresije.

– Lečenje ovih žena sastoji se od primene procedura koje odgovaraju njihovim medicinskim potrebama, pri čemu se često zanemaruju njihovi psihosocijalni i emocionalni problemi. Naime, tokom lečenja od karcinoma dolazi do potpune promene životnog stila koji inače predstavlja produžetak ličnog karaktera. Kod žena koje se leče dolazi i do promene radnog statusa, njihove uloge u porodici i načina komunikacije sa okolinom, što sve bitno ugrožava kvalitet njihovog života. Stoga bi njihova socijalna i radna rehabilitacija kao elementi podizanja kvaliteta života obolelih žena trebalo da postanu sastavne komponente samog procesa lečenja – smatra Kostićeva.

Naša sagovornica naglašava da su urađena dva velika istraživanja pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, a u u okviru programa „Srbija protiv raka” na uzorku od 4.100 pacijenata. Ispitano je 1.100 žena u okviru projekta o prevenciji i psihološkim aspektima koji na nju utiču, kada je reč o karcinomu grlića materice i dojke, a prošle godine je završeno i trogodišnje istraživanje na uzorku od 3.000 žena sa ciljem da se vidi na koji način se može poboljšati kvalitet života operisanih pacijentkinja od karcinoma grlića materice i karcinoma dojke.

– Neki od zaključaka istraživanja su da je depresivnost ključni psihički problem sa kojim se suočavaju žene obolele od karcinoma dojke ili karcinoma grlića materice, da je kvalitet života obolelih žena u blagoj vezi sa stepenom njihovog obrazovanja i imovinskim statusom porodice jer je kvalitet života žena višeg obrazovnog statusa i boljeg imovnog stanja umnogome bolji od kvaliteta života žena nižeg obrazovnog statusa i slabijeg imovnog stanja. U toku je treće istraživanje „Psihosocijalni faktori koji utiču na kvalitet života ljudi operisanih zbog karcinoma debelog creva” gde imamo priliku da vidimo kako se i muškarci suočavaju sa malignim oboljenjima – dodala je Kostićeva.