I srce može da se “slomi”

Najčešći uzrok „sindroma slomljenog srca” je stres izazvan gubitkom voljene osobe, neverstvo, razvod braka, neuspeh u školi, tinejdžerski problemi u porodici i poslovni neuspeh u biznisu, saznanje da je osoba obolela od  teške bolesti, a ponekad tegobe može da izazove i prevelika radost, kaže dr Višeslav Hadži-Tanović

Zbog velikog emocionalnog stresa koji je izazvan nekim događajem, određen broj ljudi može da zapadne u depresiju, a neki se žale i na srčane tegobe. Profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, kardiolog, objašnjava da se u praksi dešava da lekari konstatuju da pacijent ima takozvani sindrom slomljenog srca, odnosno da reč o posebnom stanju srca koje je izazvano visokim stepenom emocionalnog stresa, koja dovodi do nagle srčane slabosti. Ovaj sindrom je prolaznog karaktera i traje 48 časova do nedelju dana. Karakterističan simptom za sindrom slomljenog srca je bol u predelu grudne kosti, koji liči na onaj koji se javlja kod infarkta, zatim osećaj stezanja i pritiska na grudni koš, kao i nedostatak vazduha, osećaj opšte slabosti,n esvestice, vrtoglavice, glavobolje, preskakanja srca i njegovog ubrzanog rada. Izraženi su i psihički problemi u vidu apatije, tuge, bezvoljnosti, depresije i osećaja da je život bezvredan bez izgubljene voljene osobe.

Naš sagovornik ističe da su sindrom slomljenog srca koji jasno pokazuje povezanost i uticaj emocija na rad srca pesnici kroz vekove u svojim pesmama jasno opisali rečima: „majci je od tuge srce prepuklo”, ili „srce me boli zbog tebe”. Najčešći uzrok je stres izazvan gubitkom voljene osobe, zatim jednostrani raskid ljubavne veze, neverstvo, razvod braka, neuspeh u školi, tinejdžerski problemi u porodici i „nesrećne” ljubavi, poslovni neuspeh u biznisu (bankrot), saznanje da je osoba obolela od  teške bolesti, a ponekad tegobe može da izazove i prevelika radost, kao što je dobitak na igrama na sreću.

– Kod nas je ovaj sindrom još nedovoljno priznat u stručnim krugovima, a u svetu je ovom stanju srca posvećena velika pažnja.

U stresu luči se hormon stresa „adrenalin” koji je odgovoran za simptome. Simptomi od sindroma slomljenog srca slični su srčanom infarktu, ali za razliku od srčanog infarkta ovde nemamo zapušenje srčanih arterija, pa su i simptomi blaži, kraće traju i oporavak je relativno brz, za nekoliko dana, što su pokazala istraživanja u „Johns Hopkins Hospital” u Americi. Najbrža dijagnostička metoda je određivanje srčanih enzima iz krvi, takozvani CK MB i troponin test, koji nam za jedan minut mogu pokazati da li je reč o srčanom infarktu (visoke su mu vrednosti) ili sindrom slomljenog srca (tada je test negativan). Tu su i obavezne dijagnostičke metode: anamneza, EKG, ultrazvuk srca, magnetna rezonanca srca i na kraju suverena metoda pod nazivom koronarografija – kaže dr Hadži-Tanović.

Naučna istraživanja na američkoj „Mejo” klinici pokazuju da su žene 7,5 puta više podložnije ovom sindromu i to posebno one koje imaju više od 50 godina, jer njihovo srce ima manje receptora za „adrenalin”, koji je glavni hormon stresa. Sindrom se obično češće javlja u proleće i leti, kada je i hormonska aktivnost intenzivnija.

– Moje lično iskustvo bilo je najviše sa tinejdžerima gde sam imao pacijente sa klasičnim znacima sindroma slomljenog srca zbog  jednostranog raskida i neuzvraćene ljubavi, kao i sa majkama, koje su izgubile decu i nisu videle dalji smisao života. Lečenje ovog sindroma podrazumeva upotrebu sedativa, a tu je kardiološka terapija. U obzir dolazi i psihoterapija, sa neizbežnim pozitivnim uticajem porodice i prijatelja. Stanje se obično stabilizuje za dva do sedam dana. Sindrom slomljenog srca se nikada ne ponavlja u tako teškom obliku kao prvi put, jer je organizam već adaptiran i pripremljen da amortizuje tako veliki stres – dodaje naš sagovornik.

Najbolje efekte za prevazilaženje stresa i sindroma slomljenog srca daju rekreativno bavljenje  sportom, angažovanje na intelektualnim projektima, druženje sa „pozitivnim” ljudima, kao i stalno ponavljanje sebi da svako ima pravo na svoj život, a da su srećni i tužni događaji sastavni deo života. Dr  Hadži-Tanović kaže da treba „pobediti” sebe i okrenuti se budućnosti što je najveća psihološka pobeda, jer se tada i srce stabilizuje i nestaje ovaj sindrom.

Izvor „Politika”