Zdravo srce i prohodni krvni sudovi ključni su za zdravlje celog organizma. Ali, jako je bitno I šta mi unosimo u svoj organizam, kako se hranimo i koliko štetne navike poput konuzimara alkohola i cigareta mogu bitno da ugroze funkcionalnu sposobnost srca i krvnih sudova.
Dr Nataša Ristić, kardiolog, kaže loša i nedovoljna ishrana dovode do brojnih bolesti. Pothranjenost i avitaminoze neposredno su uzrok oštećenja srčanog mišića i krvnih sudova, koje uslovljavaju usporeni krvotok, povećanje propustljivosti krvnih sudova i krvarenja. Važnu ulogu za dobro zdravlje srca imaju određeni vitamini.
Na primer, nedostatak vitamina Ce izaziva skorbut i dovodi do poremećaja u sintezi kolagena. Simptomi skorbuta su veoma izražena slabost, krvarenje iz desni i ispadanje zuba. Krvarenje se javlja i u koži (tamno crvene pege), butinama i potkolenicama i drugim tkivima. Bolesnici još pate od bledila, depresije i smanjene pokretljivosti.
skorbut je bio čest među mornarima, gusarima, vojnicima i drugima koji bi dugo bili izolovani od voća i povrća – primarnih izvora vitamina Ce.
-Tu je i nedostatak vitamina Be 1 tiamina. Izvori vitamina Be1 su kvasnice, mahunarke, svinjetina, integralne žitarice. Rani simptomi nedostatka vitamina Be1 su umor, razdražljivost, slabo pamćenje, gubitak apetita, smetnje spavanja, nadutost, gubitak težine. Vitamin Be1 je važan za funkcionisanje nerava. Tegobe mogu biti osećaj bockanja i peckanja u tabanima i nožnim prstima, naročito noću, kao i grčevima u mišićima. Usled naglog deficit vitamina Be1 mogu se javiti zbunjenost, duple slike, izmišljanje događaja, pa čak i koma (javlja se nakon zloupotrebe alkohola) – ističe dr Ristić.
Šta kad nedostaju neki vitamini
Simptomi do kojih dovodi manjak vitamina Be1 u srčanom mišiću su povećan udarni volimen krvi iz srca, ubrzan srčani rad, širenje krvnih sudova, koža je topla, vlažna. Dolazi do zadržavanja tečnosti u organizmu pa se može javiti voda na plućima, pojava otoka i srčana slabost.
-Postoji i nedostatak vitamina Be6 (piridoksin). Neophodan je za funkcionisanje kože, krvnih ćelija i moždanih ćelija. Može se manifestovati pojavom grčeva, malokrvnosti (anemije), promena na koži (dermatitis), oštećenjem nerava (neuropatija). Upotreba nekih lekova može dovesti do manjka vitamina Be6. Kod nekih postoji i nedostatak folne kiseline i vitamina Be 12 (kobalamin). Glavnu ulogu ima u stvaranju krvnih ćelija i građe za DNK. Nedostatak se manifestuje teškom anemijom (perniciozna) sa niskom brojem eritrocita. Smanjeno je lučenje želudačne kiseline i oštećenje nerava (neuropatija) – navodi dr Ristić.
Kod određenih pacijenata sa srčanim bolestima može se javiti i manjak
vitamina De. Glavni izvori ovog vitamina su mlečni prozvodi i izlaganje ultraljubičastom zračenju. Bitni su za stvaranje hormona i resorpciju kalcijuma, kao i gustinu kostiju. Nedostatak se manifestuje osteoporozom, to jest smanjenom gustinom kostiju, kao i lakim nastajanjem preloma. Naročito su u riziku žene u menopauzi, pa se njima preporučuje preventivno uzimanje vitamina De i kalcijuma u dozi koju lekar odredi.
-Važnu ulogu ima i vitamin A, koji se nalazi u ribljem ulju, žumancu, maslacu i mleku. Zeleno, lisnato i žuto povrće sadrži karotenoide (betakaroten) koji se u telu pretvara u vitamin A. Bitan je za zdravu kožu, pluća, creva i vid. Koristi se za lečenje akni. Prvi symptom nedostatka vitamina A je noćno slepilo. Česte su upale kože (dermatitis), povećana je osetljivost prema infekcijama, oštećena je resorpcija iz creva zbog promene u sluznicama. Neko ima i nedostatak vitamina E. On je sa selenom bitan antioksidans. Loša je resorpcija u crevima, dolazi do smanjenja refleksa, poteškoća hodanja, javljaju se duple slike, poremećaj ravnoteže. Vitamini D, E, K i A su liposolubilni, što znači da se resorbuju i skladište na specifičan način, ali takođe mogu i da se nagomilavaju u organizmu, te višak dovodi takođe do disbalansa i bolesti – hipervitaminoze – dodaje kardiolog.
Neophodno smanjiti unos soli
Preobimna ishrana, naročito preterana upotreba šećera i masti dovodi do gojaznosti, nagomilavanje masti u zidovima krvnih sudova (ateroskleroza), do povećanja krvnog pritiska, kao i do povećanog zgrušavanja krvi. Sve ovo može dovesti do opasnog začepljenja krvnih sudova, koje, ako se dogodi u srcu ili mozgu, može dovesti do smrti – srčanog ili moždanog infarkta. Veliki problem je srčana slabost.
-Srčana slabost nastaje usled smanjene sposobnosti srca kao pumpe. Usled slabijeg pumpanja krvi, nastaje zastoj krvi u plućima ili krvnim sudovima jetre i trbušnih organa (želuca i creva), oticanja nogu.
Kao posledica tih poremećaja dolazi do gubitka apetita, muke, gađenja, povraćanja, nagomilavanja gasova u crevima i hroničnog zatvora, što sve ukupno bitno otežava sprovođenja pravilne ishrane. Osim medikamentozne terapije, vrlo je važna pravilna ishrana srčanih bolesnika sa srčanom insuficijencijom. Smanjen unos soli i tečnosti na 1,5 do 2 litara dnevno, kao i pravilan izbor namirnica je važan savet za obolele – kaže dr Ristić.
Varenje proteina povećava potrošnju energije
Za pravilan obrok bitno je odrediti kalorije (energetsku vrednost) kao i pravilno rasporediti količinu i vrstu namirnica. Preporuka je da početna energetska vrednost dnevnog obroka kod lečenja dekompezovane srčane mane bude u granicama od 800 do 1.200 kalorija, a docnije kada se lečenjem znatno popravi funkcionalna sposobnost srca, ona može biti povećana do granice 1.500 – 2.000 kalorija. U početku količina proteina ne treba da bude veća od 60 grama po obroku. Varenje proteina povećava potrošnju energije, tako da dodatno opterećuje srce. S druge strane proteini daju dogotrajni osećaj sitosti i imaju nizak glikemijski indeks.
Jednostavna formula za odreživanje količine belančevina po obroku je jedan gram na kilogram telesne težine (ukoliko imate 80 kilograma, to znači da unosite 80 grama proteina po obroku).
-Treba obezbediti da u dnevnom obroku bude 120 do 270 grama ugljenih hidrata, jer su oni neophodni za rad srčanog mišića. Sadržaj masti u dnevnom obroku treba svesti na najmanji moguću meru. U početku terapije treba se ograničiti na takozvane nevidljive masti, one koje se nalaze u namirnicama kao što su mleko, sir, jaja, a kasnije kada se zdravstveno stanje popravi, mogu se davati i izvesne količine vidljivih masti u obliku maslaca i ulja – savetuje dr Ristić.
Manji umesto obilnih obroka
Unošenje vitamina Be kompleksa, a naročito tijamina, riboflavina i nijacina, koji su neophdni za pravilan metabolizam ugljenih hidrata, a samim tim i za pravilan rad srčanog mišića, mora biti optimalan.
Kako je srčana slabost praćena zastojem krvi u krvnim sudovima svih unutrašnjih organa, pa prema tome i organa za disanje, to srčanim bolesnicima u fazi dekompenzacije preti velika opasnost od pojave procesa zapaljenja pluća. Da bi se ova opasnost smanjila, kaže dr Ristić, potrebno je da se u dnevnom obroku obavezno nađe i 130 do 270 miligrama vitamina Ce, kao i 9.000 do 12.000 i.j vitamina A.
-Jedna od bitnih karakteristika dekompenzovane srčane mane je nagomilavanje vode u tkivima usled zastoja u krvnim sudovima. Zato je važno da se što je moguće više smanji unošenje natrijum-hlorida (kuhinjske soli). Njegov sadržaj u dnevnom obroku ne treba da bude veći od 2 grama, a kod teških oblika dekompezovanih srčanih mana ne bi trebalo da prelazi jedan gram. Pod uslovom da postoje veliki otoci, pored strogog smanjenja kuhinjske soli u dijeti, treba smanjiti i količinu tečnosti (1,5 do 2 litra dnevno). Važno je napomenuti, da celokupnu količinu dnevnog obroka treba podeliti na veći broj manjih obroka koji se uzimaju u pravilnim razmacima (tri obroka, dve užine) – navodi dr Ristić.
Dokazi iz literature ukazuju da je mediteranska ishrana najbolji izbor za kardiovaskularne bolesnike. Mediteransku ishranu karakteriše unos puno voća i povrća (mahunarke), oraha i celih zrna, dok je riba zastupljena najmanje dva puta nedeljno. Prednost se daje posnim mesima (belo pileće, ćuretina). Izbegavaju se zasićene masti kao i mlečni proizvodi sa visokim procentom masnoće (preporučeno je maslinovo ulje). Dozvoljene su umerene porcije mladog sira, jaja i jogurta.
Zastupljenost namirnica u strukturi dnevnog obroka
Žitarice: inegralni hleb od punog zrna.
Mleko i mlečni proizvodi: sa niskim procentom masti
Mleko ima veliku diuretsku vrednost, te se ne bi smelo izostaviti iz dnevnog obroka. Strogo je zabranjena upotreba starih slanih sireva, sa velikom koncentracijom natrijuma.
Meso i jaja:
Preporučuje se da se u dnevnom obroku nađu i manje količine posnog mesa, riba i kuvanih jaja, a naročito ako se želi brzo izlučivanje natrijuma iz organizma. Treba posebno naglasiti ribe kao što su losos, haringa, tune, koje sadrže većinu omega-3 masnih kiselina i stoga su od najveće koristi.
Strogo je zabranjeno konzumiranje konzerviranog, soljenog i sušenog mesa i morske ribe, jer oni svi sadrže veliki procenat natrijuma.
Masti: maslinovo ulje, neslani maslac.
Posebno riblje ulje koje sadrži omega-3 masne kiseline koje su vrsta nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju upale u telu, čime doprinose smanjenju rizika od srčanih oboljenja. Takođe ulje lana koje sadrži omega-3 masne kiseline. Treba koristiti i masnoće iz orašastih ulja, ulje semenki, ulja kokosa i ekstra devičanskom maslinovom ulju.
Povrće:
Krompir svakako ima izvesnu prednost, jer sadrži samo 0,6 mg procenta natrijuma, a takođe i lisnato povrće. Lisnato zeleno povrće i tamno zeljasto povrće je od koristi u dijeti kao i pečurke. Zabranjeno je konzumiranje konzervisanog povrća koje sadrži visok procenat kuhinjske soli (svi oblici zimnice, kiseli kupus, turšija). Takođe i leguminoze, koje pored toga što sadrže veliki procenat natrijuma, izazivaju nagomilavanje gasova u crevima, čime dolazi do podizanja dijafragme, što značajno otežava rad srca.
Voće:
Prednost ima sočno voće koje sadrži malu količinu šećera.
Ono pred neznatne količine natrijuma (0,1 do 1 mg procenta), sadrži i znatne kolčine vitamina Ce. Voće bogato celulozom, ali ono koje sadrži uviše velike količine šećera nije poželjno davati jer ono dovodi do nagomilavanja gasova u crevima.
Napici:
Pod uslovom da nije neophodno ograničavati unošenje vode, preporučuje se korišćenje ceženih voćnih sokova, kao i manjih količina kafe i čaja. Oni pojačavaju sposobnst bubrega da izlučuje vodu. Alkohol je zabranjen, osim crnog vina koje se može piti u umerenim količinama.
Kuhinjska so: Naknadno dosoljavanje hrane ne treba nikako dozvoliti.
Začini: kurkuma, sirovi beli luk.
Dr Nataša Ristić, kardiolog
