Mediteranska ishrana čuva zdravlje

September 9, 2022

Profesor dr Vesna Dimitrijević Srećković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije

Mediteranska ishrana čuva zdravlje

 

Antioksidativnu zaštitu i otpornost organizma možemo da povećamo uravnoteženom izbalansiranom ishranom kao što je mediteranska ishrana, koja sadrži obilje voća, povrća (lisnatog, korenastog, mahunarki), žitarica koje su bogate antioksidantnim vitaminima (A, C, E) i brojnim mineralima koji su komponente antioksidantnih enzima (selen, cink, mangan, gvožđe). Bitno je da se jede obilje svežeg povrća kao što su beli i crni luk, sremuš, spanać, kupus, karfiol, brokoli, cvekla, šargarepa, kao i mahunarki poput pasulja, sočiva, boba, leblebije. Od voća je bitno uzimati ono koje je sveže kao što su jabuke, limun, pomorandže, grejpfrut, nar, kivi. Treba konzumirati i žitarice. Bitno je jesti hleb od celog zrna, jer obiluje vitaminima i mineralima značajnim za naš imunitet ali ima i obilje dijetnih vlakana koja su važni prebiotici na kojima će se razvijati probiotske kulture važne za organizam. Kiseo kupus i turšija su fermentirana hrana bogata probiotskim bakterijama koje imaju blagotvorna svojstva za naše zdravlje i jačaju naš imunitet što nam je u ovim danima najznačajnije. Konzumiranje jogurta, kefira i mlađih sireva veoma je značajno zbog korisnih probiotskih bakterijskih kultura kojima obiluju što ima povoljne efekte na naš imunitet. Preporučuju se uzimanje tri do četiri jaja nedeljno, umeren unos živinskog i crvenog mesa, a veće konzumiranje ribe posebno morske, sardine, sardele, skuše, haringe, tune što može biti značajno zbog omega 3 masnih kiselina i D vitamina koji nam je neophodan u jačanju otprnosti organizma.

Pored morske ribe i ribljeg ulja, vitamina D ima u mleku i mlečnim proizvodima ali i u žumancu. Inače, godinama unazad smo kod većine pacijenata zapazili niske vrednosti ovog važnog vitamina pa dodavanjem vitamina D3 od 1500 do 2000 i.j. dnevno postižu se optimalne vrednosti. 

Potrebno je ograničiti unos prostih ugljenih hidrata, šećera, grickalica, slatkiša, slatkih napitaka na najmanju moguću meru kako bi sprečili dobijanje na telesnoj težini što može nepovoljno da utiče na imunitet, a kod onih pacijenata sa hroničnim bolestima može da pogorša pridružene bolesti. Naučna istraživanja pokazala su povezanost gojaznosti sa oslabljenim imunim odgovorom i većim rizikom za razne infekcije, pa je važno da sačuvamo optimalnu telesnu težinu. Umesto kafe jednom dnevno treba popiti šolju organskog kakaoa koji je snažan antioksidans bogat vitaminima i mineralima i značajan je u jačanju otpornosti organizma.
Koje promene u ishrani možemo da unesemo kako bismo imali zdravije alternative umesto brze hrane?

Osim toga što ćemo da prestanemo da pušimo, moramo da smanjimo konzumiranje svih žestokih pića i eventualno čaša vina može da nam bude alternativa. Moramo da unosimo dovoljnu količinu voća i povrća. Moramo da zaboravimo na prženje i pohovanje hrane na suncokretovoj ulju, već ako moramo nešto da ispržimo to treba da bude na ulju od koštica grožđa. Bitno je da imamo zdrav način kuvanja, da jedemo dinstanu hranu na vodi sa dodatkom ulja na kraju, ili pečenu hranu u rerni ili na električnom roštilju, kao i grilovanu. Naravno, bitno je i da povećamo fizičku aktivnost. 

Profesor dr Vesna Dimitrijević Srećković

Povezani članci:

100 година РЗЈЗ”БАТУТ”

Драгим колегиницама и колегама у РЗЈЗ"БАТУТ",честитамо велики јубилеј, 100 година вредног и преданог рада на добробити и здрављу свих нас !...

Одржана трибина о новим лицима зависности

Одржана трибина о новим лицима зависности Организација Фестивал здравља Београд одржала је округли сто под називом „Нова лица зависности - да ли су нам потребни нови стратешки приступи“. У дискусији су, неки од чланова Одбора за здравље и породицу, представници...