Održan Okrugli sto „Kako se izboriti sa tradicionalnim i novim zavisnostima“

April 26, 2024

Održan Okrugli sto „Kako se izboriti sa tradicionalnim i novim zavisnostima“
Festival zdravlja Beograd održao je u Privrednoj komori Srbije Okrugli sto na temu „Kako
se izboriti sa tradicionalnim i novim zavisnostima“. Glavni panelisti su bili prof. dr Slavica
Đukić Dejanović, ministarka prosvete i neuropsihijatar, prof. dr Janko Samardžić, klinički
farmakolog, supspecijalista za bolesti zavisnosti i posebni savetnik ministarke prosvete, dr
Svetlana Vučetić Arsić, iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, dr Oliver
Vidojević, psihijatar i Danijela Nikolić, iz Ministarstva zdravlja. Svoja zapažanja izneli su
i Marija Vuković, psiholog iz Instituta „Batut“, dr Irena Đorđević, psihijatar Klinike Dr
Laza Lazarević, Milan Stošić, iz Saveza profesora fizičkog vaspitanja Srbije, psihijatri,
nastavnici, studenti medicine, predstavnici civilnog sektora i đaci koje posebno zanima ova
tematika. Okupljenima su pozdravnu reč dali dr Mirjana Mićović, predsednica OO
Festivala zdravlja Beograd, Dimitrije Ivanović, iz PKS-a, i dr Aleksandra Ognjanović, iz
Sekretarijata za zdravstvo Grada Beograda.
Tema o bolestima zavisnosti je važna, jer u Srbiji postoji više od 200.000 ljudi koji se bore
sa bolestima zavisnosti, od kojih se samo dva odsto leči, pokazuju nezvanične statistike. Tu
su one tradicionalne zavisnosti o kojima se decenijama govori, poput alkohola, duvana,
psihoaktivnih supstanci, a tu su i one novijeg datuma poput kockanja, klađenja, zavisnosti
od društvenih mreža, interneta, računara i mobilnih telefona, igrica, novih digitalnih
tehnologija. Zato je otvoreno veliko pitanje: „Kako se izboriti sa tradicionalnim i novim
zavisnostima“, kako ovim problemima stati na put, ali i da li je neophodno da se inoviraju
strategije iz ove oblasti kako bi se akcenat stavio i na nove vidove zavisnosti ili pokrenuti
rad na novoj strategiji.
Prof. dr Slavica Đukić Dejanović je istakla da u svetu oko 35 miliona ljudi ima neki od
poremećaja izazvanih uzimanjem supstanci, ali tek svaka sedma osoba potraži neki vid
stručne pomoći. Sindrom zavisnosti podrazumeva skup fizioloških, bihejvioralnih i
kognitivnih fenomena, kod kojih upotreba neke supstance ili grupe supstanci za osobu
dobija veći značaj nego drugi obrazci ponašanja koji su prethodno imali veću vrednost,
naglasila je ona.
-Zavisnost je bolest. Centralna opisna karakteristika zavisnosti je žudnja za supstancom.
Zavisnost se razvija kroz seriju neurobioloških adaptacija koje uslovljavaju da inicijalna
impulsivna akcija postane kompulzivna, hronična i recidivirajuća. Bez lečenja ili
angažmana oko oporavka, zavisnost je progresivna, dovodi do mnogostrukih oštećenja
kako mentalnog tako i somatskog zdravlja i prerane smrti. Zavisnost prati psihička
zavisnost, fizička zavisnost, apstinencijalni sindrom i porast tolerancije. Faktori koji
doprinose razvoju zavisnosti su: dostupnost PAS, porodični i vršnjački uticaji, socijalno
okruženje, postojeći psihijatrijski poremećaj i genetsko nasleđe – rekla je dr Đukić
Dejanović i dodala da se procenjuje da je otprilike 83 miliona ili 28,9 odsto odraslih osoba
(u dobi od 15 do 64 godine) u Evropskoj uniji barem jednom tokom života probalo
nezakonite droge. Iskustvo upotrebe droga češće navode muškarci (50,6 miliona) nego
žene (32,8 miliona). Od svih droga najčešće se konzumira kanabis, zatim kokain i
amfetamin. Sve veće zabrinutosti u pogledu zloupotrebe benzodiazepina koji su
preusmereni iz terapijske upotrebe.
-Glavna droga u približno 26 odsto svih zahteva za tretman zavisnosti u EU je heroin.
Godine 2019. Bilo je milion visokorizičnih konzumenata opioida (trend smanjenja).

Opioidi su bili prisutni u 76 odsto slučajeva predoziranja sa smrtnim ishodom prijavljenih
u Europskoj uniji za 2019. Godini. Kada je reč o trendovima zavisnosti u Srbiji, beleži se
stagnacija opioidnih zavisnika, ali i dalje glavna droga preko 50 odsto svih zahteva za
tretman zavisnosti je heroin. Povećan je broj zavisnika od stimulativnih supstanci (kokain,
amfetamini), kao i broj zavisnika od alkohola uz zloupotrebu kokaina. Porast je
zloupotrebe kanabisa i sintetskih kanabinoida, a povećana je zloupotreba lekova koji se
propisuju na recept (benzodiazepini). Značajan je porast bihejvioralnih zavisnika
(patološko kockanje, klađenje, online) Trgovina drogom se sa ulica premestila na „dark
vebu“. Moj stav je da nove zavisnosti iziskuju nove procedure i u dijagnostici i u pristupu
osobama koje su zavisne od kocke, interneta i drugih vidova zavisnosti, koje menjaju
prosto naš pogled na problem zavisnosti. Nova strategija bi mogla biti napravljena kroz
novu standardizaciju i značajnih koraka u pristupu ovoj problematici – smatra dr Đukić
Dejanović.
Dr Svetlana Vučetić Arsić, istakla je da na teritoriji Republike Srbije a trendovi su slični i u
Evropskoj uniji, uočavaju bitne promene u konzumiranju pojedinih legalnih i ilegalnih
supstanci. Bolesti zavisnosti koje su do sada mahom bile vezane za hemijske supstance
poput alkohola, nikotina, kanabisa i opijata, stimulanasa i benzodizapina našle su svoj
pandan i u rasprotranjenim nehemijskim tj. ponašanjem zavisnostima. Na prvom mestu tu
su u proteklih oko 10 godina bile zavisnosti od gejminga (video igara) da bi u poslednjih
par godina zavisnost od mobilnih telegona – nomofobija, zavisnost od društvenih mreža i
patološko kockanje mobilisale sve veći broj pacijenata.
-Patološko kockanje je od strane OUN proglašeno za veoma značajan socio-medicinski
problem u čitavom svetu i nažalost i u našoj zemlji beleži se sve veći broj osoba koje su
sklone igrama na sreću i kockanjem koje prevazilazi rekreativni ili sporadično oblik
konzumiranja. Onlajn kockanje je posebno pristupačno i rasprostranjeno među mladima
iako zvanično postoje ograničenja na uzrast preko 18. godina. Takodje, kokain postaje
trenutno u Evropi a i kod nas sve prisutnija hemijska zavisnost i ide u korak sa
zloupotrebom alkohola i kanabisa . Konzumiranje elektronskih cigareta sa tečnim
nikotinom i aromatizovanih primamljivim ukusima kao i korišćenje nargila je sve češći
izbor medju adolescentnom populacijom. Buduća strategija koja targetira bolesti zavisnosti
trebalo da odgovori na nekoliko ključnih pitanja a ona se odnose na prevenciju, tretman i
ulogu društvene zajednice u celini. Ona bi svakako pod jedan zajednički krovni projekat
trebalo da obuhvati kako hemijske zavisnosti tako i zavisnost od alkohola, duvana i
ponašanje zavisnosti jer su one često udružene stoga je i njihov tretman integrativan i to bi
strategija svako trebalo da prepozna i obuhvati. Problem zavisnosti od nikotina u Republici
Srbiji je prisutan u visokom stepenu jer nova istraživanja World population Review za
2023. godinu su rangirala našu zemlju kao šestu na svetu po konzumiranju cigareta. Stoga
bi tretman zavisnosti od nikotina podrazumevao prioritet u zdravstvenoj zaštiti,
povećanjem njene dostupnosti i pristupačnosti. Ako se zna da preko 1,5 miliona ljudi
godišnje umire u svetu od izloženosti duvanskom dimu kao pasivni pušači logično je da
tretman pušača morao da objedini preventivnim mere, uključivanje potencijalnih zavisnika
u sistem lečenja, programe smanjenja štete i umanjenje rizika od duvanskog dima i
svakako primenu adekvatne farmako i psihoterapije koja bi kao krajnji cilj imala smanjenje
broja aktivnih pušača u našoj populaciji – pojasnila je dr Vučetić Arsić.
Dr Oliver Vidojević, psihijatar, naglasio je ovom prilikom da „nove zavisnosti“ obuhvataju
danas raširene pojave zavisnosti od mobilnih telefona, socijalnih mreža i interneta koje

obuhvataju decu, mlade, ali i odrasle osobe, a posebno zavisnosti od video-igrica,
kockanja i onlajn kockanja i slične pojave vezane za savremen način komuniciranja putem
interneta u okviru digitalnog sveta koji nas okružuje, ali sve više i prožima.
-Istraživanja u svetu i Evropi, a sve više i kod nas ukazuju na izraženu upotrebu mobilnih
telefona, ali i drugih sredstava digitalne komunikacije radi sve dužeg „boravka u
digitalnom svetu“ kod korisnika svih uzrasta, a posebno u popoulaciji dece i mladih.
Klinička iskustva i istraživanja sve više upućuju na postojanje štetnih efekata kod dece,
adolescenata i mladih, odraslih na njihovo mentalno i opšte zdravstveno stanje, na
ponašanje i opštu životnu sposobnost i aktivnost usled učestale i enormno produžene
uključenosti tih osoba na socijalne mreže, digitalne komunikacije i Internet uopšte.
Smetnje spavanja, koncentracije, pada volje i motivacije, slabljenja životnih dinamizama,
a posebno vrlo snažne i preterane reakcije pri pokušaju okoline tu decu i mlade odvoje od
uređaja preko kojih su uključeni u taj virtuelni svet, kada dolazi do izbijanja agresivnosti,
klastičnih kriza, destruktivnosti prema okolini, ali i autodestruktivnosti. Takve reakcije se
teško kontrolišu u porodici, u školi i često zahteva upućivanje na tretman, odnosno nekada
i kliničko lečenje. Upadljivo je rapidno snižavanje uzrasta dece na kojem se ovakve
pojave evidentiraju sve češće, ostavljajući roditelje, školu i sve ostale nemoćnim u
pogledu preduzimanja zaštite za decu i za mlade. Posebno je u porastu problem
patološkog kockanja među mladima, odraslima, sa svojom pratnjom socijalne patologije
koja zahvata porodicu, školu i užu okolinu tih osoba – rekao je dr Vidojević.
Nove tehnologije i nove forme komunikacije prožimaju savremeni život i dece i odraslih, u
kući u školi, na putu, u poslu u svim domenima ljudske aktivnosti, su svakako napredne i
mogu pozitivno unaprediti brojne domene postojanja čovečanstva i života i delatnosti
pojedinaca. Problem je kontrola i prevencija usmerena na decu vrlo ranog uzrasta, kao i
druge periode intenzivnog razvoja pre-adolescencija, pubertet, adolescencija, kada se
formiraju mlade osobe psihofizički, psihosocijalno i psihoseksualno, smatra dr Vidojević.
Prevencija po njegovom mišljenju mora obuhvatiti celo društvo, medije, obrazovanje.
-Značajnu prevenciju novih, ali i “starih” zavisnosti kod dece i mladih predstavlja
legislativa i njena promena, što se odigrava intenzivno u SAD, u EU i u brojnim
evropskim zemljama. Time se utiče na brojne faktore u smanjenu izloženosti dece i
mladih, kontroli rizika i sprečavanju destruktivnih posledica, koje za neke slučajeve
budu i tragične. Nama je posebno pristupačan primer pristupa Češke Republike kao
srednjoevropske zemlje čiji društveni razvoj ima dosta sličnih elemenata sa našim,
posebno u skoroj prošlosti. Najpristupačniji su primeri iz Hrvatske koja je prošle godine
donela svoju Nacionalnu strategiju za prevenciju ovisnosti do 2030. godine u
kojoj je obuhvaćena i prevencija patološkog kockanja kako u kockarnicama tako i
onlajn, preko interneta. Situacija kod nas takođe zahteva da se klađenje, kocka i
druge aktivnosti onlajn koje se pokazuju visoko štetnim za decu i mlade, osim što su i
za odrasle, moraju obuhvatiti našim pristupom i strategijom. Klinički podaci ukazuju da
je sve veća potreba za tretmanom mladih i dece kao zbog različitih formi patološkog
kockanja/klađenja sa ozbiljnim konsekvencama za mentalno i opšte zdravlje, uz
ograničene mogućnosti aktera u mentalnom zdravlju koji se bave i svim drugim
poremećajima kod ove populacije, a koji su u porastu. Takođe je potreban preventivni
pristup u pogledu nepovoljnih uticaja i efekata video-igrica, socijalnih mreža
i ekscesivne upotrebe novih medija na mobilnim telefonima, kompjuterima
i tabletima kod velikog broja dece, sa tendencijom sniženja uzrasta. Moramo imati

preventivni pristup i akciju sa dalekosežnim dometom od sledećih 15-20 godina i sa
različitim metodama zavisno od uzrasta i potreba, da bi u tom periodu postigli
željene rezultate – istakao je dr Vidojević.
Dr Mirjana Mićović je naglasila da Festival zdravlja Beograd poslednjih 15 godina,
pokreće mnoge važne teme vezane za zdravlje nacije i daje inicijative i ideje kako da se
javno zdravlje unapredi.
-Nas stručni tim koji čine eminentni lekari i novinari svakodnevno istražuje o novim
trendovima u medicini i sva prikupljena znanja i informacije prenosi, kao stručnoj tako i
opštoj javnosti. To činimo pre svega na našim manifestacijama, festivalima i karavanima
zdravlja širom Srbije i regiona, ali i na okruglim stolovima, stručnim
konferencijama, konferencijama za medije, KME, tribinama za mlade , radionicama i
sličnim skupovima. Tema kojoj smo posebno posvetili pažnju, pored prevencije masovnih
nezaraznih bolesti, su tradicionalne i nove bolesti zavisnosti, za koje smatramo da nisu
dovoljno prepoznate kod nas i da postoji veliki prostor ispunjen nedoumicama između
stručne javnosti, zavisnika i njihovih porodica.
Zato želimo da pokrenemo inicijativu za formiranje dokumenta kojim bi se jasno
definisali stavovi po pitanju prevencije, dijagnostike i lečenja bolesti zavisnosti – najavila
je dr Mirjana Mićović.
Prema rečima prof. dr Janka Samardžića, u EU i Srbiji postoji povećana zloupotreba
lekova koji se propisuju na recept (benzodiazepini).
Prema istraživanju nemačkog Centra za borbu protiv bolesti zavisnosti smatra se da je oko
dva procenta stanovništva zavisno od lekova. Koliko ljudi pogrešno koristi
(zloupotrebljava) lekove i time se nalazi na granici zavisnosti, ne može se sasvim precizno
utvrditi.
-Benzodiazepini su jedna od najčešće zloupotrebljavanihgrupa lekova (pored opioida i
psihostimulanasa. Zloupotreba lekova može se definisati kao svaka primena lekova pri
kojoj se ne slede uputstva lekara: uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog,
uzimanje veće doze i uzimanje na drugi način, za drugu svrhu… Prema istraživanju
nemačkog Centra za borbu protiv bolesti zavisnosti smatra se da je prosečno oko dva
procenta stanovništva zavisno od lekova – kaže dr Samardžić.
Ana Janković, psiholog, napomenula je da je važna kvalitetna intervencija. Poenta je u
prevenciji mentalnog zdravlja. Treba prihvatiti činjenicu da živimo u digitalnoj eri. Kao
takva, nosi sa sobom veliki potencijal ali i rizike.
-Prihvatimo realnost i u skladu sa njom odgovorimo na potrebe mladih, na način da koji bi
pomogao da izvuku najbolje za sebe. Mediji u savremenom društvu konstituišu realnost, s
obzirom da nude slike i predstave sa kojima se mladi ljudi mogu identifikovati. Predlažem
da osoba koja je većinski prihvaćena od mladih ljudi medijski promoviše vrednosti :
prijateljstvo, tolerancija, postavljanje zdravih granica, empatija…, na taj način mladi ljudi
stvorili bi novu ideju i usmerili svoje ciljeve u tom pravcu. Očigledno da su bolesti
zavisnosti u porastu. Zato je potrebno da delujemo u skladu sa realnom situacijom i
izazovima kako bi pomogli mladima da razviju adekvatne veštine za zdrav i kvalitetan
život – dodala je Janković.

O ovoj temi, kako je naglašeno, govoriće se i na predstojećem jubilarnom 30. Festivalu
zdravlja Beograd, koji će u Domu vojske Srbije biti održan 8. juna 2024. godine.

Marija Vuković, dipl. psiholog RZJZ “Batut” je iznela rezultate njihovog najnovijeg
istraživanja, koje su sproveli među učenicima osnovnih škola:
„Na osnovu rezultata istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u
Republici Srbiji 2022. godine a sa posenim osvrtom na rizično ponašanje mladih kada su u
pitanju hemijske zavisnosti cigarete su najčešće korišćeni duvanski proizvod. U Srbiji je u 2022.
godini cigarete bar jednom tokom života pušilo 15,1% učenika (14,5% dečaka i 15,6%
devojčica) petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole, sa razlikam
prema uzrastu. Učestalost pušenja raste sa uzrastom.
Među učenicima petog i sedmog razreda osnovnih škola procenat onih koji su bar
jednom popušili cigaretu (4,9% i 12,6% redom) je značajno manji u poređenju sa učenicima
prvog razreda srednje škole u kojima je cigarete probao svaki četvrti učenik (24,6%).
U okviru istraživanja učenicima su postavljana pitanja i o učestalosti pijenja i opijanja
ikada tokom života i u prethodnih 30 dana. U Srbiji je skoro svaki drugi učenik (45,5%) petog i
sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole probao alkohol, sa najvećim
procentom među dečacima prvog razreda srednje škole (67,3%). Iako se procenat učenika
posmatrano u proseku na nivou svih razreda nije promenio u odnosu na 2018. godinu kada je
iznosio 45,4% posmatrano prema razredima uočava se da se procenat učenika koji su pili alkohol
bar jednom tokom života povećao u petom i sedmom razredu osnovne škole, a smanjio među
učenicima prvog razreda srednje škole.
Kada je reč o kanabisu, to je najrasprostranjenija droga među mladima u svetu. Prema
podacima iz 2019. godine ovu drogu je u Evropi najmanje jednom tokom života probalo u
proseku 16,0% učenika starosti 15–16 godina, a 7,1% učenika mogu se smatrati i aktuelnim
korisnicima, sa velikim razlikama između 35 evropskih zemalja na koje se podaci odnose.
U okviru ovog istraživanja, na pitanje o upotrebi kanabisa odgovarali su samo učenici
prvog razreda srednje škole. Podaci pokazuju da je kanabis probalo 7,8% učenika ovih razreda,
sa većom učestalošću među dečacima u poređenju sa devojčicama.
Jedna od nehemijskih zavisnosti je kockanje. Kockanje je zajednički naziv za skup
raznovrsnih igara, ponašanja i aktivnosti koje uključuju ulaganje novca, uz rizik i nadu u
pozitivan ishod, odnosno dobitak veći od uloženog. Iako je kockanje zabranjeno za maloletne
osobe u velikom broju zemalja, mnogi adolescenti imaju iskustvo sa nekim vidom kockanja, a
učestalost varira među zemljama, kao i u odnosu na vrstu igre na sreću.
Rezultati istraživanja pokazuju da se ikada tokom života kockalo 19,7% učenika prvog
razreda srednje škole, a u prethodnih 12 meseci 15,3% sa većom učestalošću među dečacima u
poređenju sa devojčicama.
Među učenicima koji su imali iskustvo sa kockanjem/klađenjem, određeni procenat ima
pozitivan rezultat na skrining testu koji ima za cilj da ukaže da kod osobe potencijalno postoji

poremećaj u vezi sa kockanjem. Za utvrđivanje procenta učenika koji već imaju znake
problematičnog kockanja, što ukazuje na potrebu konsultacije sa stručnim licima, korišćen je
skrining tekst od dva pitanja u vezi sa kockanjem na koja su odgovarali učenici koji su se kockali
u prethodnih 12 meseci. Pitanja se odnose na laganje u vezi sa učestalošću kockanja onih ljudi
koji su učenicima važni, kao i na potrebu da se povećava suma novca na koju su se učenici
kladili. Jedan pozitivan odgovor je pokazatelj da je osoba pod rizikom, dok dva pozitivna
odgovora ukazuju na problematično kockanje. Pozitivan odgovor na jedno ili oba pitanja ukazuje
da je potrebna konsultacija sa stručnjacima odnosno lekarima koji daju konačnu procenu i
predlažu dalje mere.
Među učenicima koji su se kockali u prethodnih 12 meseci, prema rezultatima skrining
testa 7,6% njih pokazuje znake problematičnog kockanja, što je veći procenat u poređenju sa
2018. godinom (5,7%).
Istraživanja o faktorima rizika takođe ukazuju da su faktori rizika za kockanje među
mladima brojni i pored ostalog uključuju biološke, psihološke i društvene faktore, ali i faktore iz
bližeg i šireg okruženja. Istovremeno, istraživanja ukazuju i na psihosocijalne, ekonomske,
interpersonalne, pravne i druge posledice kockanja.

Profesor fizičkog vaspitanja Milan Stošić, direktor osnovne škole “Veselin Masleša” I jedan od
čelnika Saveza profesora fizičkog vaspitanja Srbije je rekao:
“Nastavnici fizičkog i zdravstvenog vaspitanja među prvima uočavaju probleme kod dece i
omladine. Psihofizički status tj . motoričko izražavanje, kako individualno, a pogotovo u grupi ,
pa još sa autoritetom, nastavnikom kao vođom , je često prvi pokazatelj promena kod deteta.
Motoričke karakteristike: koordinacija, ravnoteža, okretnost, gipkost,i zdržljivost, moraju se
uspostavljati, unapređivati i održavati od detinjstva zbog ogromnog uticaja na razvoj CNS i
ključnih prostora  vezanih za kognitivne sposobnosti.
Takvo učenje mora da ima trajne pozitivne posledice. 
Takođe motivacija dece, omladine, roditelja i društvene zajednice treba da bude zadatak jer
zbog izazova današnjice, trenda socijalnog izražavanja putem mreža, sedatalnog načina
življenja, nezadovoljstava i ne ispunjenih želja, ne prihvatanja sebe, želje za promenom sebe,
stvaraju se uslovi za psihička stanja ili oboljenja ili se počinje sa korišćenjem psihoaktivnih
supstanci da bi se problemi rešili. 
Tako se upada u začarani krug bolesti gde se leči primarni problem, a sekundarni i tercijalni se
ne tretiraju ili se stvaraju i lako u narednom periodu mogu uzeti primat i trasirati kvalitet života. 
Istrajavanje u zadacima i ciljevima fizičkog i zdravstveno vaspitanja od prvog ciklusa,od
učiteljice, kroz nastavne, vannastavne i vanškolske aktivnosti koje treba da budu redovne,

trajne i stručno vođene uz saradnju  Ministarstava i organizacija koje se  bave srodnim
aktivnostima mora da bude osnova pristupanju ,ali i rešavanju problema. “

Povezani članci:

30. Festival zdravlja Beograd

🌟 30. Festival zdravlja Beograd 🌟 Pridružite nam se i otkrijte tajne dobrog zdravlja! 📅 Datum: 8. jun 📍 Lokacija: Dom Vojske Srbije ⏰ Vreme: 10:00 - 18:00 Za više informacija o uslovima učešća, 👉 festivalzdravljabgd@gmail.com ✨ Vidimo se!...