Stres utiče na celokupno naše zdravlje

September 15, 2022

INTERVJU: profesor dr Igor Pantić, psihijatar

Umesto radikalnog pristupa „nulte tolerancije”, ponekad je bolje pokušati sa konceptom „smanjenja štetnosti” gde se, umesto direktnog delovanja na uzrok, pristupa saniranju štetnih posledica u nadi da ćemo tako omogućiti tranziciju ka stanju u kome je stres u potpunosti eliminisan

 

Hronični stres niskog intenziteta se ponekad ne manifestuje nijednim vidljivim simptomom, ali njegova akumulacija vremenom može dovesti do iritabilnosti, nesanice, nedostatka koncentracije, problema sa apetitom, gubitka energije i bezvoljnosti

– Sa fiziološkog aspekta, stres predstavlja odgovor organizma na dejstvo nekog, obično štetnog, činioca odnosno stresora, u cilju adaptacije. U psihologiji i psihijatriji se obično govori o mentalnom ili psihološkom stresu (ili mentalnom distresu) koji može biti akutni ili hronični, objasnio nam je na početku razgovora prof. dr Igor Pantić, specijalista psihijatrije, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu. 

 

Koliki uticaj na celokupno zdravlje ima stres i na koji način deluje na naš organizam?

Stresori mogu biti različiti događaji koji se dešavaju naglo i imaju katastrofalne posledice, razne vrste životnih kriza, ambijentalni faktori, ali i svakodnevni kratkotrajni neprijatni događaji niskog intenziteta, odnosno mikrostresori. Mentalni distres je često udružen sa strahom i može doprineti razvoju velikog broja mentalnih poremećaja poput depresije ili anksioznih poremećaja. Hronični mentalni distres takođe ponekad može da naruši fizičko zdravlje i smatra se da je on jedan od doprinosećih činilaca nastanku različitih stanja i bolesti poput astme, hipertenzije, dermatitisa ili čira na želucu.  

 

Možemo li i na koji način izmeriti količinu stresa?

Postoje različiti upitnici i skale pomoću kojih istraživači iz oblasti psihologije i psihijatrije mogu indirektno kvantifikovati mentalni distres. Na primer, takozvana DASS-21 skala se koristi da bi se ispitanicima odredili skorovi za hronični psihološki stres, ali i anksioznost i depresiju. Ovakve skale se obično koriste u naučnoistraživačkom radu. Sa druge strane, u  standardnoj psihijatrijskoj praksi, psihijatar tokom pregleda najčešće uzima detaljnu istoriju bolesti, i na osnovu svog znanja i iskustva procenjuje intenzitet stresnih činioca kojima je pacijent izložen kao i njegovu reakciju na te činioce.

 

Na koje simptome bi trebalo posebno obratiti pažnju?

Tokom i nakon velikog, katastrofalnog stresnog događaja (npr. trauma tokom koje je ugrožen život ili zdravlje) može nastati takozvana akutna stresna reakcija. Ovo stanje traje kratko, obično ne više od par dana, i može da se manifestuje velikim brojem simptoma poput lupanja srca, gušenja, nesvestice, mučnine, osećaja izrazitog straha i panike, iritabilnosti pa čak i agresivnosti. Sa druge strane, hronični stres niskog intenziteta se ponekad ne manifestuje nijednim vidljivim simptomom, ali njegova akumulacija vremenom može dovesti do iritabilnosti, nesanice, nedostatka koncentracije, problema sa apetitom, gubitka energije i bezvoljnosti. Depresivno raspoloženje, strahovi kao i zloupotreba različitih psihoaktivnih supstanci poput alkohola, takođe mogu biti udruženi sa dugotrajnom izloženošću stresorima. 

 

Da li nas i loše navike mogu uvesti u stanje stresa?

Loše navike, razni vidovi zavisnosti i izloženost štetnim materijama u spoljnoj sredini mogu da smanje našu sposobnost adaptacije na stresne događaje i situacije. Na primer, osoba koja je fizički neaktivna i vodi takozvani “sedeći” način života, će verovatno teže podneti psihološku traumu koja je rezultat nekog stresnog događaja. Prekomerno konzumiranje alkohola negativno utiče ne samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje i svakako narušava otpornost organizma na dejstvo stresnih činioca. U duvanskom dimu postoje desetine, ako ne i stotine toksičnih hemijskih jedinjenja od kojih mnoga deluju neurotoksično. Stoga usvajanje zdravih životnih stilova, iako verovatno neće ukloniti stresove kojima smo svakodnevno izloženi. svakako može redukovati verovatnoću nastanka mentalnih poremećaja koji su udruženi sa stresom.  

 

Šta možemo učiniti da smanjimo štetnost stresa na naš organizam?

Mentalni distres je nažalost često posledica faktora na koje mi ne možemo da utičemo. Na primer, problem stresa zbog toksične radne atmosfere na poslu bi mogao da se reši davanjem otkaza, ali to je za mnoge ljude neprihvatljiva opcija. Umesto ovakvog radikalnog pristupa „nulte tolerancije”, ponekad je bolje pokušati sa konceptom „smanjenja štetnosti” gde se, umesto direktnog delovanja na uzrok, pristupa saniranju štetnih posledica u nadi da ćemo tako omogućiti tranziciju ka stanju u kome je stres u potpunosti eliminisan. Postoje psihoterapijske tehnike koje osobi mogu pomoći da bolje podnese verbalne napade kojima je svakodnevno izložena u radnoj sredini, odnosno da se smanji verovatnoća da takvi napadi značajno ugroze njeno mentalno zdravlje. Koncept smanjenja štetnosti je inicijalno sa uspehom primenjen u lečenju bolesti zavisnosti a potencijalno ima primenu i u drugim disciplinama. Na primer, u oblasti borbe protiv duvanskog dima, bezdimni proizvodi koji ne sagorevaju duvan već ga samo zagrevaju, prema nekim studijama, značajno redukuju izloženost nekim toksičnim hemijskim materijama. U oblasti ishrane, ovaj koncept se često zasniva na zameni štetnih prehrambenih proizvoda manje štetnim, sa manjom količinom masti i šećera. Korišćenjem ovakvog pristupa je možda moguće redukovati štetu nastalu kao posledica svakodnevnih stresnih situacija na koje mi ne možemo ili nemamo snage da utičemo. Budućnost će pokazati da li će ovakva primena koncepta smanjenja štetnosti dati rezultate u smislu smanjenja incidencije mentalnih poremećaja udruženih sa psihološkim stresom. 

profesor dr Igor Pantić, psihijatar

Povezani članci:

“No smoke summit” u Atini

Predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravlja Beograd dr Mirjana Micovic, sa kolegama iz regiona prisustvuje u Atini skupu "No smoke summit". Ona je istakla da je Festival zdravlja Beograd od svog osnivanja imao vise predavanja za gradjane o štetnosti pušenja...

Kako da zauvek kažete ne duvanskom dimu

Prestankom pušenja cigareta posle jedne godine smanjuje se rizik od nastanka infarkta za 50 odsto, a posle 15 godina rizik od moždanog udara je isti kao kod nepušača.   Godišnje oko četiri miliona ljudi na planeti izgubi život zbog pušenja cigareta, odnosno...

Plava svetlost šteti očima, ali utiče i na poremećaj sna

INTERVJU: dr Milena Kostić, specijalista opšte medicine Građani se obično žale na umorne, suve oči, peckanje očiju, glavobolju, ponekad i kratkotrajni gubitak vida, a često nisu svesni ni da su napetost, nesvestice, bolovi u vratu i ramenima takođe posledica...

Prijavite se na našu e-mail listu!

* indicates required

Prijavite se na našu e-mail listu!

* indicates required