Poznato je da treba izbegavati boravak na suncu od 10 do 17 sati, ali ukoliko moramo ili želimo da u tom periodu uživamo u aktivnostima napolju, onda štetnost tog izbora moramo da smanjujemo manje štetnim alternativama – nošenjem šešira i naočara za sunce s UV filterima, odećom svetle boje, dužim rukavima i nanošenjem kreme s faktorom zaštite 15 ili više
Mnogima prija sunčanje, ali koža nikada ne prašta greške preteranog izlaganja suncu. Nekontrolisano „prženje“ može da izazove prolazna ili trajna oštećenja na koži, i zato treba da budemo oprezni, i da naučimo kako da štetnost sunčanja smanjimo na najmanju moguću meru. Nema dileme – zdravije je ostati u kući između 10 i 17 sati, ali ako ipak želimo da u tom periodu uživamo u aktivnostima napolju, kad sunce najviše prži, onda štetnost tog našeg izbora moramo da smanjujemo manje štetnim alternativama – nošenjem šešira i naočara za sunce s UV filterima, odećom svetle boje, dužim rukavima i nanošenjem kreme s faktorom zaštite 15 ili više.
Istraživanja pokazuju da se u Srbiji na svakih pet godina broj obolelih od melanoma povećava za 20 odsto, a isti trend postoji i u svetu. Takođe, postalo je jasno da je UV zračenje odgovorno za ubrzano starenje kože, i da je zaštita od sunca tokom cele godine osnov za usporavanje znakova starenja na koži.
O opasnostima preteranog izlaganja suncu, ali i načinima kako da ovu štetnu naviku zamenimo manje štetnim alternativama i tako izbegnemo posledice po naše zdravlje, uključujući i karcinom kože, razgovaramo sa prim. dr Goranom Isailović, dermatovenerologom.
– Dvadeseti vek možemo prema standardima lepote nazvati „bronzano doba“, jer je jedna od po zdravlje najskupljih zabluda ovog veka verovanje da je preplanula, bronzana koža simbol zdravlja i lepote – objašnjava dr Isailović.
Zračenje ne nestaje – ono se taloži
Kao i svaki lek, upozorava naša sagovornica, i sunčevo zračenje je škodljivo u preteranim dozama.
– Preterano izlaganje suncu najviše doprinosi bržem starenju kože i njenom boranju, a preterano sunčanje je nesumnjivi faktor rizika za nastanak malignog melanoma, jednog od najzloćudnijih tumora, kao i nemelanomskih vrsta raka kože kao što su bazaliom i spinaliom. Važno je napomenuti i da je dejstvo sunčevog zračenja kumulativno tj. njegovi štetni efekti sabiraju se godinama – zračenje ne nestaje, ono se taloži. Zato ukoliko primetimo bilo kakve promene na koži nakon dugotrajnog izlaganja suncu, posebno promene na mladežima, asimetrije ili varijacije u boji, potrebno je obratiti se lekaru dermatovenerologu.
Doktorka Isailović upozorava da od štetnih posledica UV zračenja najviše stradaju ljudi svetle puti, svetloplavi i oni riđi, s pegicama, dok su narodi tamne puti genetski otporniji na UV zrake jer je njihova koža bogata melaninom koji je prirodni zaštitni faktor.
– Oni koji nemaju dovoljno melanina moraju se zaštititi veštačkim SPF (sun protektive faktorom – zaštitni faktor od UV zraka). Upotreba preparata sa SPF postala je imperativ kozmetičke industrije. Skoro da nema kvalitetne kreme, ruža i balzama za kosu koji u sebi ne sadrži supstance za hemijsku i fizičku zaštitu od sunca. Ova sredstva, međutim, nisu predviđena za korišćenje samo na plaži, već i za smanjenje štetnosti sunčevog zračenja u svakodnevnim aktivnostima.
Kako da se zaštitimo od štetnog sunčevog zračenja?
Od prolaznih oštećenja izazvanih suncem najčešće su pege, koje obično tokom zime spontano prolaze, dok neka trajna oštećenja, poput flekica, ljuspica, keratoza, pa čak i malignih tumora, mogu da se jave posle nekoliko meseci, pa i više godina.
– Važno je da znamo posledice, da bismo mogli da ih sprečimo odgovornim ponašanjem na suncu jer je ono jedina manje štetna alternativa – ističe dr Isailović i dodaje da je u Srbiji UV zračenje sedam meseci godišnje iznad normale – od aprila do oktobra.
– UV indeks raste od aprila i u julu je na maksimumu, kada su vrednosti UV indeksa od 9 do 11. Neophodno je da se zaštitimo od sunca čim vrednost zračenja pređe 5. Iako UVB i UVA zrake ozonski sloj delimično zaustavlja, onaj deo koji dospeva do nas oštećuje kožu. Bezbedno vreme za boravak na suncu je do 10 časova pre podne i od 17 posle podne. Svaka hladovina je dobro došla, ali imajte na umu da vas suncobrani na plaži pored mora ne štite. Potrebno je adekvatno se obući, nositi majice s dužim rukavima, svetle boje, koristiti šešire i kape s obodima, zaštititi oči naočarama s UV filterima. Na kožu treba naneti kreme s faktorom zaštite 15 ili više, i izbegavati kreme za tamnjenje. Kako je dečija koža najosetljivija, potrebno je decu posebno zaštiti od sunca – prvih toplih dana ili pre odlaska na more, boravak na suncu ne bi trebalo da bude duži od pola sata.
Što se tiče upotrebe zaštitnih krema, na pakovanju osim faktora zaštite treba potražiti i druge podatke: da li postoji zaštita od UVA i UVB zraka istovremeno, da li je preparat fotostabilan, da li je s fizičkim ili hemijskim faktorom zaštite. Bitno je i da li je krema termolabilna, vodootporna, jer od svih tih faktora zavisi koliko će kvalitetno štititi na suncu.
– Preparat za zaštitu potrebno je nanositi 30 minuta pre izlaska na sunce, pa ponoviti aplikaciju posle dva sata. Ukoliko idemo u vodu ili se znojimo postupak se ponavlja nakon 40 odnosno 80 minuta za vodootporan proizvod. Preporuka FDA je količina od 2,2 mg/cm² preparata sa SPF na kožu. To za prosečnu osobu iznosi za zaštitu celog tela – 30 ml preparata.
Od čega se sastoji spektar sunčeve svetlosti?
– Spektar sunčeve svetlosti sastoji se od UV, vidljive i infracrvene svetlosti. Vidljiva svetlost predstavlja 50 odsto sunčevog spektra i jedini je deo svetlosti koji ljudsko oko može da detektuje (UV i infracrvena svetlost su obe nevidljive). Plavi/ljubičasti deo ovog vidljivog spektra ima naročito visoki nivo energije i poznat je kao vidljiva svetlost visoke energije. Skraćenica za ovo često bude HEVISIS svetlost, HEVIS svetlost ili HEVISL. Kao i UVA zraci, HEVIS svetlost dovodi do stvaranja slobodnih radikala. Ovi slobodni radikali čine da ćelije kože proizvode enzime koji razbijaju kolagen i elastin koji koži daju zategnuti, mladalački izgled. Ovaj proces često se naziva oksidativnim stresom i on je to što dovodi do fotostarenja kože to jest prevremenog starenja usled izlaganja suncu.
I vidljiva svetlost je odgovorna za hiperpigmentaciju
– UVA, UVB zraci i HEVIS svetlost doprinose stvaranju fleka od sunca. Pored UVA i UVB zraka, HEVIS svetlost može da dovede do neujednačene pigmentacije kože (što se često naziva hiperpigmentacijom) i do stanja kao što su fleke od sunca (poznate i kao staračke fleke), melazma i post-inflamatorna hiperpigmentacija.
Mada se poslednjih godina vodi „hajka“ protiv sunčanja ne treba zanemariti ni prednosti – ono čuva kosti, ubija klice, a pre svega čuva dobro raspoloženje, samo uvek treba znati kako izabrati manje štetnu alternativu.
– Potrebno je naći meru u sunčanju, i dobro se zaštititi, da uživanje u suncu ne bi donelo više štete nego koristi. Jer, prekomerno sunčanje se opravdano optužuje za oštećenja kože, gubitak vlage i stvaranje bora na koži, oštećenja očiju i rak kože, melanom. Sunčanje je potrebno kao lek kod izvesnih kožnih obolenja kao što su psorijaza, ekcemi, prija i reumatičarima, mada više svojim infracrvenim-toplotnim nego ultravioletnim zracima. I u ovim slučajevima ne preporučuje se za sunčanje period od 11 do 16 časova kada je intenzitet zračenja najveći. I solarijumi kao veštački izvori UV zraka moraju se koristiti kao lek pod strogom kontrolom stručnjaka. Stav današnje dermatologije glasi – biti preplanuo odraz je zdravstvene nekulture, na isti način kao pokvareni zubi, prsti požuteli od duvana ili preterana gojaznost.
Zablude
* Ten koji se dobije u solarijumu je odlična priprema i zaštita kože pre odlaska na more.
* Kreme sa većim faktorom zaštite (SPF) obezbeđuju kvalitetniju zaštitu od Sunca.
* U vodi smo zaštićeni od UV zračenja.
* Za vreme oblačnih dana na moru potpuno smo zaštićeni od UV zračenja.
Istine
* Solarijumi su već deceniju na zvaničnoj kancerogenoj listi. Ten dobijen u njima nije zaštita od sunca.
* Faktor zaštite na kremama ukazuje na vreme a ne na kvalitet zaštite. Primer: krema sa faktorom 15 vas štiti 150 minuta.
* UV zračenje je povećano, u površnom sloju vode (do 2 m).
* Oblaci nisu zaštita, oni sami delimično smanjuju UV zračenje.
Dr Gordana Isailović
